ONIMA koji pate od čestih upala bronhija, sekreta u plućima, imaju slabu probavu i neredovnu stolicu ili imaju reumatsk bolove često se kao pravi spas nudi majčina dušica. Ova dragocena biljka koristi se i kao začin jelima i kao konzervans, jer ima jako antiseptičko dejstvo. Stoga ne čudi što je omiljena u narodnoj medicini, a cenjena je i kao medonosna vrsta.
Majčina dušica sadrži obilje etarskog ulja i flavonoida i zato je pogodna za lečenje kašlja i bronhitisa - kaže prof. dr Zoran Maksimović sa Farmaceutskog fakulteta u Beogradu.
U tradicionalnoj, odnosno narodnoj medicini ona se koristila, kao i danas, interno u slučaju zapaljenja sluzokože gornjih disajnih puteva, za iskašljavanje, ali i poremećaj rada bubrega i bešike, kao i protiv nadutosti i gasova, za bolje varenje i iskašljavanje.
Za spoljašnju upotrebu, kaže naš sagovornik, majčina dušica se koristi kao dodatak vodi za kupanje u slučaju zatvorenih disajnih puteva ili reumatskih poremećaja. Ukoliko nije drugačije propisano, prosečna dnevna doza, kad se primenjuje interno, je 4 do 6 grama. Kontraindikacije, interakcije sa lekovima i druga neželjena dejstva zasada nisu poznate.
Ova biljka pripada porodici usnatica. Ima ista svojstva kao i timijan, mada su kod timijana nešto izraženija. Srodna je i sa majoranom, origanom, bosiljkom, pitomom nanom, ruzmarinom i žalfijom. Postoji na stotine vrsta ove lekovite biljke, te je njihova aroma u nekim slučajevima vrlo različita.
Stručnjaci tvrde da se čaj od majčine dušice nikad ne kuva u otvorenoj posudi, jer ova biljka sadrži lako isparive lekovite sastojke koji se kuvanjem u otvorenom sudu gube.
Za pripremu dobrog čaja potrebna je kašika majčine dušice, koja se prelije sa dva decilitra ključale vode, poklopi i posle pola sata procedi, zasladi medom i pije tri do četiri puta dnevno po jedna šolja. Majčinom dušicom se takođe može inhalirati što će daje još bolje efekte u terapiji obolelih disajnih puteva.
Naš čuveni akademik Jovan Tucakov u knjizi „Lečenje biljem“ napominje da treba poštovati pravila branja, sušenja i čuvanja. On ističe da je treba brati oko podneva, kada nema rose, po lepom vremenu. Nikako je ne treba čupati već nožem ili makazama odsecati, i to gornju polovinu biljke. Ne sme se nabijati u vreće, nego je treba pažljivo stavljati u korpe. Suši se u hladu, na promaji u tankom sloju.
Ali, najbolje je ako se suši u zagrejanoj sušnici, jer sušenje kraće traje, ali pri tome temperatura ne sme da bude veća od 40 stepeni. Osušenu biljku najbolje je čuvati u jačoj papirnoj ambalaži.