Iđirot (Acorus calamus) je široko rasprostranjena višegodišnja biljka koja hiljadama godinaraste na istoku – u Kini, Indiji i Japanu. Veoma je cenjen u tradicionalnoj kineskoj medicini ajedan car čak mu je nadenuo ime – ”onaj koji produžava život”. U Starom Rimu od ove biljke spravljao se balzam za očuvanje lepote, dok se u drevnoj Grčkoj upotrebljavala za lečenjetegoba izazvanih oboljenjima probavnog trakta. Iđirot se u Evropi prvi put pominje oko 1560. godine, a odatle je nakon otkrića Amerike prenesen na novi kontinent, gde su ga Indijanci masovno uzgajali. Međutim, tokom 18. veka primena ove biljke počela je da jenjava pa danasuglavnom raste samoniklo i može se pronaći uz obale reka, močvara i potoka. Iđirot, u narodu poznat i pod nazivima ”temišvarka” ili ”vodeni božur”, ima pljosnatu stabljiku koja može da naraste do jednog metra, sa dugačkim, sabljastim listovima i grozdastim cvastima u obliku klipa koje se sastoje od sitnih žutih cvetića.
Lekovita svojstva
U lekovite svrhe koristi se podanak koji izbija iz dugačkog korena, a ubire se u rano proleće ili kasnu jesen. Upotrebljava se, pre svega, za ublažavanje tegoba izazvanih oboljenjima probavnih organa: pomaže u slučaju nadutosti, gastritisa, gorušice, bolova i grčeva u želucu, dijareje i raznih bolesti creva, podstiče apetit i smiruje upalu sluznice. Budući da obiluje vitaminom C, deluje protiv prehlade i gripa, snižava temperaturu i pročišćava organizam, dok jod iz iđirota poboljšava koncentraciju i pamćenje. Koristi se i u terapiji usporenog metabolizma i opšte slabosti organizma, dok se oblozi od rakije i samlevenog podanka biljke primenjuju u terapiji čireva na koži. Ima sedativno dejstvo pa se preporučuje u slučaju nervne napetosti, a pošto mirisom veoma podseća na cimet, može poslužiti i kao začin. Podanak iđirota u modernoj medicini koristi se za pripremu tečnosti za ispiranje usta, jer eliminiše zadah i sprečava upalu desni. Osim u prahu, iđirot se na tržištu može pronaći i u obliku ulja, ekstrakta i tinkture.
Nakon što se podanak iskopa, potrebno je odstraniti sve žilice, dobro ga oprati, iseći na komade dugačke desetak centimetara, nanizati ih na konac i okačiti da se suše na tamnommestu ili u rerni na 35*C. Ako je namenjen za unutrašnju upotrebu, treba ga oljuštiti.
Čaj za ublažavanje želudačnih tegoba:
U 2,5 dl (jedna šolja) sipati kafenu kašičicu iđirota, preliti ga hladnom vodom i ostaviti da odstoji od osam do dvanaest sati. Nakon toga čaj procediti, podgrejati i piti u gutljajima, najbolje neposredno pre i posle obroka. Ne sme se popiti više od šest gutljaja dnevno.
Napomena: Ne upotrebljavati iđirot u slučaju pojačane sekrecije želuca…