Hajdučka trava se u našem narodu odavno koristi kao lekovita biljka, ali je malo poznato da je, po predanju, još u Trojanskom ratu ovu biljku Ahil koristio za vidanje rana.
Hajdučka trava je poznata i po svom nazivu u latinskom jeziku - Achilea millefolium. U našim krajevima se koriste još i sledeća imena za nju: hajdučica, romonika, stolisnik ili kostrijet. To je perasta biljka visine do oko 80 centimetara, najčešće svetlozelene boje.
Za pojedine bolesti i tegobe koriste se čajevi spravljanjeni od osušene hajdučke trave. Pored toga, koriste se čajevi spravljeni od mešavine hajdučke trave i drugih lekovitih biljaka. Za određene spoljašnje povrede i kožne bolesti koriste se obloge spravljene na bazi hajdučke trave.
Hajdučka trava spada u divlje rastinje, ali se uzgaja i u baštama zbog svojih lekovitih sastojaka. Pored toga što je ima u našim krajevima, ova lekovita biljka uspeva širom Evrope i u nekim delovima Azije.
Lekoviti sastojci
Najnovija medicinska i farmaceutska istraživanja dokazala su da hajdučka trava sadrži dosta korisnih i lekovitih sastojaka:
Lekovita svojstva
Pokazalo se da hajdučka trava povoljno utiče na organe za varenje, ima blago sedativno dejstvo, a deluje i kao analgetik i kao antiseptik.
Na osnovu iskustava drevne medicine ali i savremenih istraživanja, došlo se do zaključka da čaj od hajdučke trave povoljno deluje kada su u pitanju sledeće bolesti i tegobe:
Oblogama ili kupkama (vodom u koju je potopljena hajdučka trava) deluje se preko kože u sledećim slučajevima:
Zaključak i napomene
Hajdučka trava spada u veoma lekovite biljke pa se može koristiti kao čaj za lečenje određenih bolesti ili kao dopunska terapija. Obloge natopljene čajem od hajdučke trave pomažu kod nekih povreda ili kožnih oboljenja.
Napominjemo da u pojedinim slučajevima čaj od hajdučke trave može izazvati alergijske reakcije kao što su osip ili proliv. Interesantno je da su obično osobe alergične na ambroziju alergične i na hajdučku travu.